U šestoj epizodi podcasta Gastro Glasno otvaramo važnu i često diskutovanu temu – inhibitore protonske pumpe (IPP).

Reč je o lekovima koji su značajno unapredili lečenje bolesti digestivnog sistema, ali koji su istovremeno postali predmet debate zbog njihove široke i ponekad prekomerne primene. Gde je granica između opravdane terapije i nepotrebnog, dugotrajnog uzimanja ovih lekova?

Emisiju vodi doc. dr Srđan Marković, a u razgovoru učestvuju istaknuti stručnjaci i gosti iz različitih oblasti, što ovoj temi daje dodatnu širinu i dinamiku.

Šta su inhibitori protonske pumpe?

Inhibitori protonske pumpe su lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline blokiranjem enzima odgovornog za njen nastanak u želucu. Najpoznatiji predstavnici ove grupe su omeprazol, pantoprazol, esomeprazol i lansoprazol.

Ovi lekovi se koriste u terapiji:

• gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB),

• čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu,

• infekcije bakterijom Helicobacter pylori (u kombinaciji sa antibioticima),

• prevencije oštećenja sluzokože kod pacijenata koji koriste određene lekove,

• stanja sa pojačanim lučenjem želudačne kiseline.

Stručni ugao – Farmakologija i klinička praksa

Prof. dr Sandra Vezmar Kovačević objašnjava mehanizam delovanja inhibitora protonske pumpe i ukazuje na važnost pravilne primene, adekvatnog doziranja i trajanja terapije. Razumevanje načina na koji ovi lekovi deluju ključno je za njihovu bezbednu i racionalnu upotrebu.

Sa kliničkog aspekta, prof. dr Nataša Zdravković i prim. dr Sofija Lugonja govore o jasnim indikacijama za primenu IPP, ali i o situacijama u kojima terapiju treba preispitati. Poseban akcenat stavljen je na individualni pristup svakom pacijentu i redovnu procenu potrebe za nastavkom lečenja.

Kada terapija postaje prekomerna?

Iako su IPP efikasni i bezbedni kada se koriste pravilno, u praksi se često susreće njihova dugotrajna primena bez jasne indikacije. Pojedini pacijenti godinama uzimaju ove lekove bez kontrole ili ih koriste samoinicijativno.

Mogući problemi dugotrajne, nepotrebne upotrebe uključuju:

• poremećaj apsorpcije određenih vitamina i minerala,

• povećan rizik od određenih infekcija,

• interakcije sa drugim lekovima.

Upravo zato je važno da terapija bude jasno indikovana, vremenski ograničena kada je to moguće i redovno kontrolisana.

Uloga ishrane i životnih navika

Nutricionista Vojin Prole govori o značaju pravilne ishrane i promena životnih navika u kontroli simptoma, naročito kod refluksne bolesti. Smanjenje telesne mase, izbegavanje kasnih i obilnih obroka, redukcija alkohola i prestanak pušenja mogu značajno doprineti smanjenju tegoba i potrebe za lekovima.

Ovaj segment emisije podseća da terapija ne podrazumeva samo farmakološki pristup, već i sveobuhvatnu brigu o zdravlju.

Glas javnosti i medijska perspektiva

Urednica i voditeljka Mira Lekić postavlja pitanja koja otvaraju prostor za razumevanje teme iz ugla šire publike, dok Danijela Pantić, kao javna ličnost, deli perspektivu pacijenata i iskustva koja su mnogima bliska.

Kviz segment sa dr Tijanom i dr Đorđem donosi dodatnu dinamiku i edukativni karakter emisije, približavajući stručne informacije gledaocima na zanimljiv i pristupačan način.

Inhibitori protonske pumpe predstavljaju jednu od najvažnijih terapijskih grupa u gastroenterologiji. Njihova primena je često neophodna i izuzetno korisna, ali zahteva odgovoran i individualizovan pristup.

Cilj ove epizode je da pruži jasne, stručne i uravnotežene informacije o tome kada su ovi lekovi neophodni, a kada je vreme za preispitivanje terapije. Otvoren dijalog između stručnjaka, medija i javnosti ključan je za racionalnu i bezbednu upotrebu lekova u savremenoj medicini.

Pogledajte ceo podcast: