8. epizoda podcasta „Gastro Glasno“ govori o sindromu nervoznog creva, jednom od najčešćih funkcionalnih poremećaja digestivnog sistema, ali i o mnogo široj temi – složenoj i dvosmernoj vezi između mozga i creva, kao i uticaju savremenog načina života na naše zdravlje.

Kroz razgovor koji vodi doc. dr Srđan Marković, uz mlade gastroenterologe dr Tijanu i dr Đorđa, emisija okuplja stručnjake iz različitih oblasti medicine i srodnih nauka, ali i pacijente koji dele svoja iskustva. Upravo ta kombinacija stručnih uvida i ličnih priča daje ovoj epizodi posebnu vrednost.

Na samom početku, prof. dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog, uvodi nas u osnovne pojmove fiziologije, naglašavajući da je ona temelj medicine jer proučava funkcije organizma u zdravlju. On posebno ističe značaj tzv. „drugog mozga“, odnosno enteričkog nervnog sistema koji se nalazi u zidu creva. Ovaj sistem sadrži ogroman broj neurona, uporediv sa brojem neurona u kičmenoj moždini, i ima sposobnost da samostalno reguliše brojne funkcije varenja, ali i da intenzivno komunicira sa centralnim nervnim sistemom.

Profesor dalje objašnjava da naš organizam funkcioniše u skladu sa biološkim ritmovima. Creva su najaktivnija tokom dana, kada se odvijaju procesi varenja, apsorpcije i sekrecije, dok se tokom noći te funkcije usporavaju. Zbog toga je važno imati redovne obroke i stabilan ritam spavanja. Preporuka je da se ide na spavanje pre ponoći i da san traje najmanje 6 do 7 sati. Takođe, jutarnje izlaganje dnevnoj svetlosti igra ključnu ulogu u regulaciji cirkadijalnog ritma.

Poseban deo razgovora posvećen je hormonu stresa – kortizolu. U fiziološkim uslovima, kortizol ima zaštitnu ulogu jer priprema organizam za reakciju „bori se ili beži“. Međutim, u uslovima hroničnog stresa, njegovo dugotrajno povišenje može negativno uticati na rad digestivnog sistema, uključujući i pojavu simptoma karakterističnih za sindrom nervoznog creva.

U nastavku emisije, gastroenterolozi objašnjavaju da je sindrom nervoznog creva funkcionalni poremećaj, što znači da ne postoje vidljive organske promene, ali simptomi su vrlo realni i često izraženi. Pacijenti se najčešće žale na bol u stomaku, nadimanje, dijareju ili zatvor, kao i na osećaj nelagodnosti koji može značajno narušiti svakodnevno funkcionisanje.

Veliki značaj ima lična priča Tanje Matić, koja već više od tri decenije živi sa celijakijom. Ona govori o teškom putu do dijagnoze, vremenu kada dijagnostika nije bila razvijena kao danas, kao i o simptomima koji su joj ozbiljno narušavali kvalitet života. Njeno iskustvo ukazuje na važnost upornosti u traženju odgovora, ali i na značaj podrške lekara i razumevanja pacijenata.

Dr Danijela Mijailović donosi perspektivu iz kliničke prakse i naglašava koliko je važno pravilno dijagnostikovati pacijenta i razlikovati sindrom nervoznog creva od drugih oboljenja. Ona upozorava da samoinicijativno uzimanje lekova, poput probiotika ili preparata za smanjenje gasova, ne treba da bude dugotrajno bez konsultacije sa lekarom. Ukoliko simptomi traju, neophodno je javiti se izabranom lekaru.

O ishrani govori prof. dr Svetlana Stanišić, koja naglašava značaj vlakana, voća i povrća za zdravlje crevne mikrobiote. Ona objašnjava da vlakna predstavljaju hranu za korisne bakterije u crevima, koje iz njih proizvode kratkolančane masne kiseline važne za zdravlje sluzokože. Takođe upozorava na preteran unos proteina, posebno kroz suplemente, što može biti opterećenje za organizam.

Psihološki aspekt bolesti detaljno objašnjava dr Irena Đorđević, psihijatar i psihoterapeut. Ona ističe da postoji snažna povezanost između psihičkog stanja i simptoma sindroma nervoznog creva. Stres, anksioznost i depresija mogu biti okidači ili faktori koji održavaju simptome. Lečenje često zahteva kombinaciju farmakoterapije i psihoterapije, pri čemu psihoterapija pomaže pacijentima da razviju nove obrasce ponašanja i bolje se nose sa stresom.

Psihoterapeut Jovan Radovanović dodatno naglašava da simptomi često imaju psihosomatsku osnovu i da telo na neki način „govori“ kada osoba nije u kontaktu sa svojim emocijama. Kroz terapijski rad, pacijenti uče da prepoznaju i obrade unutrašnje konflikte, što dovodi do smanjenja simptoma.

Jedan od učesnika emisije deli svoje lično iskustvo sa sindromom nervoznog creva, opisujući kako su simptomi uticali na njegov posao i privatni život. Iako su svi nalazi bili uredni, tegobe su bile izražene i dugotrajne. Tek nakon detaljne obrade i razumevanja psihosomatske komponente, postavljena je prava dijagnoza i započet adekvatan tretman.

Ena Popov, kao javna ličnost, govori o svom iskustvu sa preventivnom kolonoskopijom, naglašavajući da procedura ne mora biti neprijatna i da je prevencija izuzetno važna. Njeno iskustvo pomaže u razbijanju straha i predrasuda koje mnogi ljudi imaju kada su u pitanju gastroenterološki pregledi.

Kroz celu emisiju provlači se važna poruka o značaju ritma – redovni obroci, kvalitetan san, fizička aktivnost i balans između obaveza i odmora ključni su za očuvanje zdravlja. Organizam voli rutinu i predvidivost, a odstupanja od tog ritma mogu dovesti do poremećaja u radu creva.

Zaključno, ova epizoda jasno pokazuje da sindrom nervoznog creva nije „bezazlen“ problem, već stanje koje zahteva ozbiljan, individualizovan i multidisciplinaran pristup. Ne postoji univerzalno rešenje, već je potrebno sagledati pacijenta u celini – fizički, psihički i socijalno.

Pouka emisije je da zdravlje creva ne možemo posmatrati odvojeno od ostatka organizma. Potrebno je slušati svoje telo, obratiti pažnju na signale koje nam šalje, i potražiti stručnu pomoć kada je to potrebno. Integrativni pristup, koji uključuje medicinu, psihologiju i pravilnu ishranu, jedini je put ka dugoročnom poboljšanju kvaliteta života.

Celu emisiju pogledajte na našem YouTube kanalu: