April je mesec podizanja svesti o sindromu nervoznog creva (IBS), a upravo tim povodom objavljena je specijalna epizoda podcasta „Gastro Glasno“, posvećena jednom od najčešćih, ali i najkompleksnijih funkcionalnih poremećaja digestivnog sistema. Domaćin podcasta, gastroenterolog koji se svakodnevno susreće sa pacijentima obolelim od IBS-a doc. dr Srdjan Marković, ugostio je prof. dr Svetlanu Stanišić, profesorku ishrane sa Univerziteta Singidunum, kako bi razgovarali o ulozi ishrane u kontroli simptoma, savremenim dijetetskim pristupima i praktičnim savetima za svakodnevni život osoba sa ovim sindromom.

Tema razgovora bila je jasna – koliko način ishrane utiče na simptome IBS-a i kako pravilno prilagođena dijeta može značajno poboljšati kvalitet života pacijenata. Kroz gotovo čitavu epizodu provlačila se ključna poruka: ne postoji univerzalna dijeta koja odgovara svima, već je pristup lečenju i ishrani nužno individualizovan.

Na početku razgovora prof. dr Svetlana Stanišić naglasila je da potrebe za hranom zavise od uzrasta, pola, fizičke aktivnosti i opšteg zdravstvenog stanja osobe. Ono što može biti odgovarajuće za mladog sportistu, ne mora biti adekvatno za stariju osobu sa smanjenom fizičkom aktivnošću. Upravo zbog toga, kako je objasnila, preporuke koje kruže društvenim mrežama često nisu primenjive na svakog pojedinca.

Poseban deo razgovora bio je posvećen mesu i njegovoj ulozi u ishrani. Profesorka Stanišić istakla je da je meso izuzetno vredna namirnica, naročito kao izvor proteina i gvožđa. U kontekstu anemije, objasnila je da se gvožđe iz biljnih izvora znatno slabije apsorbuje nego iz mesa, posebno crvenog mesa. Osvrnula se i na česte zablude vezane za „narodne lekove“, poput verovanja da cvekla ili crveno vino mogu značajno pomoći kod anemije samo zato što bojom podsećaju na krv. Kako je slikovito objasnila, „ono što liči, ne mora da znači da jeste“. Iako su cvekla i njeni sokovi zdravi i korisni zbog vitamina i antioksidanasa, oni nisu glavni izvor gvožđa.

Centralni deo podcasta bio je fokusiran na sindrom nervoznog creva i činjenicu da veliki broj ljudi pati od nadutosti, bolova, proliva ili zatvora, često bez jasnog razumevanja šta im konkretno izaziva tegobe. Docent Marković objasnio je da se u praksi terapija prilagođava dominantnom simptomu, dok je ishrana jedan od ključnih elemenata u kontroli bolesti.

Prof. dr Stanišić govorila je o značaju eliminacione dijete i vođenja dnevnika ishrane. Takav pristup omogućava pacijentima i lekarima da prepoznaju namirnice koje provociraju simptome. Posebno je naglasila značaj doslednosti i strpljenja, jer promena crevne flore i prilagođavanje organizma na novi režim ishrane zahtevaju vreme.

U razgovoru je detaljno objašnjen i koncept FODMAP dijete, koja se danas smatra jednim od najvažnijih dijetetskih pristupa u lečenju IBS-a. Reč je o privremenom ograničavanju određenih ugljenih hidrata koji se teško vare i fermentišu u crevima, što dovodi do nadutosti, gasova i bolova. Međutim, profesorka je upozorila da pacijenti često greše kombinujući više restriktivnih dijeta istovremeno – izbacuju FODMAP namirnice, gluten i mlečne proizvode bez jasnog plana, što može dovesti do nutritivnog disbalansa i dodatnih problema.

Poseban akcenat stavljen je na vlakna i njihov značaj kod IBS-a. Objašnjena je razlika između rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana, pri čemu su rastvorljiva vlakna označena kao korisnija za osobe sa sindromom nervoznog creva. Kao primer navedene su ovsene pahuljice i psilijum, koji u kontaktu sa vodom formiraju gelastu masu. Takva vlakna mogu pomoći i kod zatvora i kod proliva – kod zatvora omekšavaju stolicu, dok kod proliva doprinose njenom učvršćivanju.

Domaćin podcasta primetio je da neki pacijenti imaju problem sa nadutošću upravo nakon korišćenja psilijuma, što je otvorilo diskusiju o individualnoj toleranciji pojedinih namirnica. Prof. dr Stanišić objasnila je da čak i zdrave namirnice mogu kod određenih ljudi izazvati simptome, zbog čega je važno postepeno uvoditi promene u ishrani.

Interesantan segment emisije odnosio se na industrijske proizvode i tzv. „fitnes hranu“. Profesorka je navela primer proteinskih čokoladica koje često sadrže velike količine poliola – zaslađivača koji kod mnogih ljudi izazivaju gasove, nadutost i dijareju. Upravo takvi sastojci, iako marketinški predstavljeni kao zdrava alternativa šećeru, mogu značajno pogoršati simptome IBS-a.

Razgovor se zatim proširio na istorijat žitarica za doručak i nastanak corn flakes pahuljica, kroz zanimljivu priču o braći Kelog. Kroz ovu anegdotu sagovornici su ukazali na to kako je prehrambena industrija tokom vremena menjala proizvode dodavanjem šećera i drugih sastojaka kako bi postali privlačniji potrošačima, često na štetu nutritivne vrednosti.

U završnom delu podcasta govorilo se o prirodnim preparatima i suplementima koji mogu pomoći osobama sa IBS-om. Kao primer naveden je peppermint oil, odnosno ulje nane, koje ima spazmolitičko dejstvo i može ublažiti grčeve i bolove. Pored toga, pomenut je i kurkumin, aktivna supstanca kurkume, koja poseduje antiinflamatorna svojstva i može doprineti smanjenju inflamatornih procesa u organizmu. Profesorka je naglasila da se kurkumin bolje apsorbuje uz masnu hranu, kao i da efekat začina nije isti kao efekat standardizovanih suplemenata.

Zaključak specijalne epizode „Gastro Glasno“ podcasta jeste da je sindrom nervoznog creva složen poremećaj koji zahteva multidisciplinarni pristup. Ishrana nije jedini faktor, ali predstavlja jedan od najvažnijih segmenata kontrole simptoma. Ne postoji jedinstven režim koji odgovara svim pacijentima, već je neophodno individualno prilagođavanje, praćenje reakcija organizma i postepeno uvođenje promena.

Gostovanje prof. dr Svetlane Stanišić pružilo je slušaocima stručno, ali veoma praktično objašnjenje kako svakodnevne prehrambene navike mogu uticati na zdravlje creva. Podcast je još jednom pokazao koliko je važno edukovati pacijente, razbijati mitove o ishrani i pružiti jasne, naučno zasnovane informacije koje mogu pomoći ljudima da lakše kontrolišu simptome i unaprede kvalitet života.

Pogledajte celu emisiju na našem YouTube kanalu: