Deveta epizoda podkasta GastroGlasno u potpunosti je posvećena inflamatornim bolestima creva (IBD), pre svega Kronovoj bolesti i ulceroznom kolitisu, oboljenjima koja predstavljaju jedan od najvećih izazova savremene gastroenterologije. Kroz razgovore sa vodećim stručnjacima iz Srbije i regiona, prikazane su najnovije smernice u dijagnostici, lečenju i praćenju pacijenata, ali i značaj multidisciplinarnog pristupa koji danas predstavlja osnov uspešnog lečenja.

U ovoj epizodi učestvovali su brojni ugledni stručnjaci:

• Prof. dr Njegica Jojić
• Doc. dr Srđan Marković
• Dr Đorđe Kralj
• Dr Tijana Gmizić
• Dr Miloš Mitrović
• Doc. dr Ivan Dimitrijević
• Ass. dr Vladica Ćuk
• Dr Tamara Knežević Ivanovski
• Prof. dr Slavica Ušaj
• Prof. dr Vladimir Ćuk
• Nađa Higl, proslavljena plivačica i specijalna gošća

Tokom razgovora obrađene su gotovo sve najvažnije teme koje interesuju kako lekare, tako i pacijente koji žive sa inflamatornim bolestima creva.

Kako se promenilo lečenje IBD-a

Na početku emisije prof. dr Njegica Jojić govorila je o tome koliko se lečenje inflamatornih bolesti creva promenilo tokom poslednjih decenija.

Nekada je terapijski pristup bio postepen – pacijent je prolazio kroz više nivoa terapije pre nego što bi dobio najefikasnije lekove. Danas je pristup značajno drugačiji. Kod pacijenata kod kojih se već na početku proceni da postoji visok rizik od razvoja teške bolesti, primenjuje se takozvani „top-down“ pristup, odnosno rana primena biološke ili druge napredne terapije kako bi se sprečile komplikacije i trajna oštećenja creva.

Istaknuto je da se terapija danas prilagođava svakom pacijentu pojedinačno, jer nijedna Kronova bolest niti ulcerozni kolitis nisu isti.

Da li svaki pacijent mora odmah da prima terapiju?

Jedna od važnih poruka bila je da odgovor nije uvek potvrdan.

Kod pojedinih pacijenata sa veoma blagom Kronovom bolešću, naročito kada postoji ograničena promena na terminalnom ileumu bez simptoma, bez stenoza i bez povišenih inflamatornih parametara, moguće je određeni period provesti bez medikamentne terapije.

Međutim, ovakvi pacijenti zahtevaju veoma pažljivo praćenje.

Naglašeno je da nije dovoljno raditi samo povremenu kolonoskopiju, već su neophodne redovne kontrole laboratorijskih parametara zapaljenja, određivanje fekalnog kalprotektina kada je to moguće, kao i pravovremena endoskopija ili CT enterografija ukoliko postoji sumnja na aktivnost bolesti.

Značaj fekalnog kalprotektina i CT enterografije

Poseban deo razgovora bio je posvećen savremenoj dijagnostici.

Istaknuto je da je fekalni kalprotektin izuzetno koristan marker zapaljenja creva, ali da kod izolovane bolesti terminalnog ileuma njegova vrednost ne mora uvek verno da odražava težinu bolesti.

Zbog toga se kod Kronove bolesti ne sme oslanjati samo na laboratorijske nalaze.

Veliki značaj ima CT enterografija, jer Kronova bolest zahvata čitav zid creva (transmuralna bolest), pa je neophodno proceniti i promene koje nisu vidljive tokom klasične kolonoskopije.

Ishrana, stres i probiotici

Jedna od tema bila je i svakodnevni život pacijenata.

Govorilo se o uticaju stresa, putovanja i promena načina života na aktivnost bolesti. Promena sredine, drugačija ishrana i promena crevnog mikrobioma mogu doprineti pogoršanju simptoma kod pojedinih pacijenata.

Posebna pažnja posvećena je probioticima.

Naglašeno je da postoje probiotici čija je efikasnost dokazana kod ulceroznog kolitisa, ali da probiotici nisu zamena za standardnu terapiju. Nijedan pacijent sa inflamatornom bolešću creva ne bi trebalo da samostalno prekine propisanu terapiju i pokuša da bolest kontroliše isključivo probioticima.

Psihološki pristup pacijentu

Prof. dr Njegica Jojić posebno je govorila o komunikaciji sa pacijentima.

Istakla je da lekar nikada ne sme unapred da pacijentu stvara osećaj beznadežnosti. Iako je reč o hroničnim bolestima koje traju ceo život, cilj savremene medicine jeste da pacijenti vode kvalitetan, ispunjen i produktivan život.

Pozitivan pristup, poverenje između lekara i pacijenta i dobra komunikacija predstavljaju važan deo uspešnog lečenja.

Mladi gastroenterolozi – budućnost IBD medicine

U okviru emisije predstavljen je i rad mladih gastroenterologa, uz razgovor sniman u Ljubljani.

Doc. dr Srđan Marković razgovarao je sa mladim kolegama o razmeni iskustava, edukaciji i značaju međunarodne saradnje.

Istaknuto je da mladi lekari pokazuju veliko interesovanje za ovu oblast, spremni su da uče i prate najnovija svetska dostignuća, dok je iskustvo nešto što dolazi vremenom.

Hirurgija kod inflamatornih bolesti creva

Drugi veliki segment emisije bio je posvećen hirurgiji.

Ass. dr Miloš Mitrović razgovarao je sa doc. dr Ivanom Dimitrijevićem i ass. dr Vladicom Ćukom o savremenim hirurškim principima.

Naglašeno je da je cilj hirurgije kod Kronove bolesti rešavanje komplikacija, a ne izlečenje bolesti.

Kod ulceroznog kolitisa određeni operativni zahvati, poput kolektomije sa formiranjem ileoanalnog pauča, mogu trajno rešiti crevnu bolest, dok se kod Kronove bolesti operacijom uklanjaju komplikacije poput stenoza, fistula ili perforacija.

Istaknuto je da se operacija ne sprovodi prerano, ali ni prekasno.

Ukoliko savremena terapija ne daje rezultate ili se razviju ozbiljne komplikacije, hirurško lečenje postaje najbolje rešenje.

Hirurgija u Srbiji i svetu

Sagovornici su ocenili da Srbija prati najvažnije svetske trendove u IBD hirurgiji.

Iako postoje određena tehnička ograničenja u odnosu na najveće svetske centre, ključni operativni principi i standardi lečenja primenjuju se i kod nas.

Posebno je naglašena važnost multidisciplinarnog donošenja odluka, gde gastroenterolozi, hirurzi, radiolozi i patolozi zajednički planiraju najbolji način lečenja.

Uloga patologa u lečenju IBD-a

Dr Tamara Knežević Ivanovski razgovarala je sa prof. dr Slavicom Ušaj i prof. dr Vladimirom Ćukom o značaju patologije.

Istaknuto je da patolog nije samo lekar koji potvrđuje dijagnozu.

Patohistološka analiza omogućava procenu aktivnosti bolesti, razlikovanje Kronove bolesti od ulceroznog kolitisa, otkrivanje displazije, procenu uspešnosti terapije i donošenje odluka o daljem lečenju.

Bez kvalitetne saradnje patologa sa gastroenterolozima i hirurzima savremeno lečenje IBD-a nije moguće.

Rana hirurgija – da ili ne?

Jedno od najzanimljivijih pitanja bilo je kada treba operisati pacijenta.

Zaključak stručnjaka bio je da ne postoji univerzalno pravilo.

Kod perforacije, toksičnog megakolona ili drugih hitnih komplikacija operacija se izvodi odmah.

Međutim, kada postoji mogućnost da savremena medikamentna terapija dovede bolest pod kontrolu, prednost se daje konzervativnom lečenju, uz pažljivo praćenje pacijenta.

Vancrevne manifestacije bolesti

U završnom delu emisije govorilo se o manifestacijama koje prevazilaze digestivni sistem.

Posebna pažnja posvećena je bolovima u zglobovima, artritisima, kožnim, očnim i drugim imunološkim manifestacijama koje mogu pratiti inflamatorne bolesti creva.

Naglašeno je da gastroenterolog mora prepoznati kada su tegobe direktna posledica IBD-a, a kada predstavljaju zasebno reumatološko ili drugo oboljenje.

Upravo zato je multidisciplinarni pristup od presudnog značaja.

Specijalna gošća – Nađa Higl

Završni deo epizode obeležio je razgovor doc. dr Srđana Markovića sa Nađom Higl, proslavljenom srpskom plivačicom.

Kroz inspirativan razgovor govorilo se o značaju discipline, mentalne snage, istrajnosti i motivacije, vrednostima koje imaju podjednako važnu ulogu kako u vrhunskom sportu, tako i u životu osoba koje se svakodnevno bore sa hroničnim bolestima.

Glavna poruka emisije

Deveta epizoda podkasta GastroGlasno još jednom je pokazala koliko je lečenje inflamatornih bolesti creva napredovalo. Savremena dijagnostika, biološka terapija, precizno praćenje bolesti i multidisciplinarna saradnja omogućavaju da većina pacijenata danas vodi kvalitetan i ispunjen život.

Najvažnija poruka koju su svi učesnici poslali jeste da IBD nije bolest jednog organa niti jednog lekara. Uspešno lečenje podrazumeva timski rad gastroenterologa, hirurga, patologa, radiologa, medicinskih sestara, psihologa i samog pacijenta.

Uz pravovremenu dijagnozu, redovne kontrole, poverenje u lekara i primenu savremenih terapijskih mogućnosti, Kronova bolest i ulcerozni kolitis mogu se držati pod kontrolom, a pacijentima omogućiti život sa što manje ograničenja i što boljim kvalitetom života.

Pogledajte celu emisiju na našem YouTube kanalu: