U Palati nauke u Beogradu 20. maja održan je edukativni događaj posvećen inflamatornim bolestima creva (IBD), pod sloganom „Zajedno u borbi za bolje lečenje inflamatornih bolesti creva: Podrška, razumevanje, snaga“. Skup je organizovala IBD Akademija povodom Svetskog dana inflamatornih bolesti creva, uz podršku stručne javnosti, pacijenata i udruženja.

Glavna poruka događaja bila je jasna: ulcerozni kolitis i Kronova bolest nisu samo „problemi sa stomakom“. U pitanju su hronične bolesti koje utiču na svaki aspekt života pacijenta, uključujući školovanje, posao, putovanja, pa i mentalno zdravlje. Zato se o njima danas više ne može govoriti isključivo kroz dijagnoze, laboratorijske nalaze i terapije, već prvenstveno kroz iskustva ljudi koji sa bolešću žive svakog dana. To su mladi ljudi koji zbog bolesti odlažu studije, zaposleni koji planiraju dan prema najbližem toaletu, majke koje žele potomstvo, ali se pitaju da li će terapija biti bezbedna.

S obzirom da se inflamatorne bolesti creva obično javljaju u najaktivnijem životnom periodu, kada ljudi grade karijeru i planiraju budućnost, vodeći gastroenterolozi su na ovom događaju posebno istakli značaj ranog prepoznavanja bolesti, savremenog lečenja, kao i ulogu telemedicine u poboljšanju kvaliteta života pacijenta.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Jedna od centralnih tema bila je rano prepoznavanje simptoma.

Dugotrajna dijareja, krv ili sluz u stolici, noćne stolice koje bude pacijenta iz sna, neobjašnjiv gubitak telesne mase, anemija, temperatura i hronični umor jesu simptomi koji se ne smeju pripisivati samo stresu ili „lošoj ishrani“. Stručnjaci su upozorili da kod dece i adolescenata alarm može biti i zastoj u rastu ili kašnjenje puberteta.

Prof. dr Vesna Brzački iz Univerzitetskog kliničkog centra Niš istakla je da pravovremeno upućivanje gastroenterologu može značajno promeniti tok bolesti i smanjiti rizik od komplikacija, hospitalizacija i operacija.

Nažalost, mnogi pacijenti predugo ćute o simptomima, bilo iz stida, straha ili zato što smatraju da tegobe nisu dovoljno ozbiljne. Upravo zbog toga edukacija javnosti i medijska vidljivost bolesti imaju važnu ulogu u ranijem postavljanju dijagnoze.

Savremeno lečenje – Cilj nije samo manje simptoma

U Palati nauke moglo se čuti da se pristup lečenju inflamatornih bolesti creva značajno promenio poslednjih godina. Nekada se uspeh terapije merio samo smanjenjem simptoma, dok danas stručnjaci govore o mnogo ambicioznijim ciljevima. Tu spadaju kontrola zapaljenja, normalizacija biomarkera, zarastanje sluzokože i očuvanje funkcije creva.

Da bi se postigli navedeni ciljevi, Doc. dr Srđan Marković, čuveni stručnjak iz ove oblasti, objasnio je da savremeno lečenje mora da podrazumeva organizovano i kontinuirano praćenje pacijenta, uz multidisciplinarni pristup i jasno definisanu terapiju. Pri čemu, poseban akcenat stavlja na savremene terapijske opcije, uključujući biološku terapiju i biosimilare, naglašavajući da terapija nije „kazna“, već alat koji omogućava pacijentima da bolest stave pod kontrolu i žive kvalitetnije.

Gastroenterologija u Srbiji – Napredak uz sistemske izazove

Tokom događaja više puta je istaknuto da je gastroenterologija u Srbiji poslednjih godina značajno napredovala. Prof. dr Aleksandra Pavlović Marković, direktor Klinike za gastroenterologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navela je da domaći stručnjaci prate evropske i svetske preporuke, kao i da postoje centri sa velikim iskustvom u lečenju kompleksnih IBD pacijenata.

Ipak, uprkos stručnom napretku, kao jedan od najvećih izazova označena je organizacija sistema. Upravo od nje zavisi koliko brzo pacijenti dolaze do dijagnoze, koliko čekaju na pregled gastroenterologa i dostupnost terapije, bez obzira na mesto stanovanja. Zbog toga stručnjaci smatraju da su Srbiji potrebni registri pacijenata, digitalna evidencija, standardizovano praćenje i jača saradnja između referentnih i regionalnih centara. Kako je naglašeno, moderna gastroenterologija nije samo „dobar lek i dobra endoskopija“, već sistem koji zna da planira, prati i reaguje na vreme.

Decentralizacija – Terapija bliže pacijentu

Jedna od najvažnijih tema događaja bila je decentralizacija biološke terapije. Iako ova tema često zvuči birokratski, ima direktan uticaj na živote pacijenata.

Doc. dr Srđan Marković iz KBC „Zvezdara“ , u svom izlaganju, je istakao da mnogi pacijenti danas putuju satima do velikih centara samo kako bi primili terapiju ili obavili rutinsku kontrolu. To za njih znači ne samo potrebu za izdvojenim vremenom i organizacijom prevoza, već i dodatni stres i umor.

Decentralizacija, prema njegovim rečima, ne znači smanjenje standarda. „Tercijarni centri ostaju mesta za dijagnostiku, uvođenje terapije i rešavanje komplikacija. Sa druge strane, stabilni pacijenti deo terapije i praćenja mogli bi da obavljaju bliže mestu stanovanja, uz jasne protokole i nadzor stručnjaka iz referentnog centra.“

Telemedicina – Između dve kontrole ne sme biti tišine

Veliku pažnju privukla je i tema telemedicine. Iako digitalna medicina ne može da zameni pregled lekara, omogućava brže reagovanje između dve kontrole. Samim tim, doprinosi unapređivanju praćenje IBD pacijenata.

Naime, kod hronične bolesti, često se simptomi smenjuju između dve zakazane kontrole. Kod pacijenta koji se danas dobro oseća, za deset dana može se javiti krv u stolici, porast temperature, bolovi ili neželjeni efekti terapije. Ove komplikacije se mogu na vreme prepoznati, pa i sprečiti, pomoću digitalnih dnevnika simptoma, laboratorijskih nalaza i komunikacije sa lekarima.

Istaknuto je i da telemedicina mora biti jasno organizovana, sa definisanim pravilima, zaštitom podataka i jasnim kriterijumima kada pacijent mora hitno da dođe na pregled.

Važna uloga udruženja pacijenata

Jedan deo događaja bio je posvećen ulozi udruženja pacijenata. Olivera Ćulibrk, predsednica udruženja pacijenata sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom, govorila je o značaju podrške, razmene iskustava i edukacije koju udruženja pružaju pacijentima i njihovim porodicama.

Poput svojevrsnog „glasa pacijenata“, udruženja pružaju pomoć u trenucima kada se ljudi osećaju usamljeno ili nedovoljno informisano. „Pacijent koji upozna nekoga ko živi sa istom bolešću, ali radi, putuje i ima porodicu, dobija nešto što lek ne može sam da pruži – nadu“, rekla je Ćulibrk.

Poruka iz Palate nauke – Podrška, razumevanje, snaga

Završna poruka događaja bila je snažna i jasna: pacijent sa inflamatornom bolešću creva ne traži privilegiju, već priliku da živi normalno.

Upravo saradnja lekara, pacijenata, medija i institucija predstavlja ključ za bolje razumevanje i efikasnije lečenje inflamatornih bolesti creva. Zato su organizatori poslali apel javnosti da se o njima treba govoriti otvoreno, odgovorno i bez stigme.

Iako nevidljive, inflamatorne bolesti creva zaslužuje vidljivu podršku, a pacijenti kvalitetan život.